Додате процедуре за прераду ниски

cirilisp.c

@@ -62,6 +62,7 @@ void init()
 	addSymbolInternal("дужина-ниске", &strLengthInt, 0);
 	addSymbolInternal("именилац", &denominatorInt, 0);
 	addSymbolInternal("конс", &consInt, 0);
+	addSymbolInternal("карактер", &charInt, 0);
 	addSymbolInternal("карактер?", &charQInt, 0);
 	addSymbolInternal("конс?", &consQInt, 0);
 	addSymbolInternal("ламбда", &lambdaInt, 1);
@@ -82,6 +83,7 @@ void init()
 	addSymbolInternal("реалан?", &realQInt, 0);
 	addSymbolInternal("тачно->нетачно", &exactToInexactInt, 0);
 	addSymbolInternal("сдр", &cdrInt, 0);
+	addSymbolInternal("свежи-ниске", &catInt, 0);
 	addSymbolInternal("симбол?", &symbolQInt, 0);
 	addSymbolInternal("читај", &readInt, 0);
 	addSymbolInternal("штампај", &printInt, 0);
@@ -147,7 +149,7 @@ int main(int argc, char **argv)
 	}
 
 	printf("Добродошли у ЋИРИЛИСП ЧПШП окружење, верзија: " VERSION "\n");
-	while (Print(Eval(Read("ШКЉ> ", stdin), globalEnv)))
+	while (Print(Eval(Read("Ћ> ", stdin), globalEnv)))
 		;
 	printf("\nДостигнут крај улазног тока.\nЗбогом и дођите нам опет!\n");
 

doc/rad.tex

@@ -97,7 +97,25 @@
 Лиспова синтакса је хомоиконична, другим речима он није само способан да прерађује листе, већ је и сам његов код сачињен од листа. Ово чини саму синтаксу језика довољно једноставном да се опише једним примером позива функцијем, који у Лиспу увек бивају следећег облика: \texttt{(функција арг1 арг2 арг3 ...)}, овако изгледа готово свака операција или функција извршена у самом језику, то наравно значи да су неки, нама познати изрази као \texttt{1 / (3 + 4 * 5)}, претворени у, на први изглед, необичне \texttt{(/ 1 (+ 3 (* 4 5)))}. Међутим, управо та чудна униформност читаве синтаксе која није присутна у већини других програмских језика је управо оно што Лиспу омогућава толику изражајну моћ.
 
 \subsection{REPL\label{REPL}}
-Један од централних појмова у свакој имплементацији Лиспа јесте такозвани ,,Read, Evaluate, Print Loop'', у овој имплементацији познато као ЧПШП. ЧПШП је најосновнији начин интеракције са већином Лисп система, у питању је командно-линијски интерфејс у којем корисник текстуално уноси програм као низ симболичких израза, који у ,,бесконачној'' петљи учитава симболичке изразе а затим их евалуира (процењује им коначну вредност), и на крају их штампа. На пример горепоменути израз, \texttt{(/ 1 (+ 3 (* 4 5)))}, би био учитан кроз \textit{read} функцију, која би га парсирала и претворила у листу, коју би потом \textit{eval} функција проценила да има резултат \texttt{1/23} (већина имплементација природно подржава разломачку аритметику), након чега би \textit{print} штампала дати број на екрану или терминалу.
+Један од централних појмова у свакој имплементацији Лиспа јесте такозвани ,,Read, Evaluate, Print Loop'', у овој имплементацији познато као ЧПШП. ЧПШП је најосновнији начин интеракције са већином Лисп система, у питању је командно-линијски интерфејс у којем корисник текстуално уноси програм као низ симболичких израза, који у ,,бесконачној'' петљи учитава симболичке изразе а затим их евалуира (процењује им коначну вредност), и на крају их штампа. На пример горепоменути израз:
+\begin{verbatim}
+(/ 1 (+ 3 (* 4 5)))
+\end{verbatim}
+би био учитан кроз \textit{read} функцију, која би га парсирала и претворила у листу, коју би потом \textit{eval} функција проценила да има резултат
+\begin{verbatim}
+1/23
+\end{verbatim}
+(већина имплементација природно подржава разломачку аритметику), након чега би \textit{print} штампала дати број на екрану или терминалу.
+
+Будући да \texttt{eval} функција покушава да евалуира сваку дату непразну листу као позив на функцију која је описана првим чланом листе, а сваки симбол као референцу на неку променљиву, веома често је пожељно назначити \texttt{eval} функцији да дати израз не желимо да она евалуира, ово се у већини дијалеката чини помоћу \texttt{quote} специјалне форме. На пример уколико напишемо израз као \texttt{(1 2 3)}, највероватније желимо да на неки начин користимо листу са члановима 1, 2 и 3, а не да позовемо функцију \texttt{1} са аргументима \texttt{2} и \texttt{3}, дакле написаћемо га као:
+\begin{verbatim}
+(quote (1 2 3))
+\end{verbatim}
+Пошто се ова форма изузетно често користи чешће се виђа скраћени облик исте:
+\begin{verbatim}
+'(1 2 3)
+'simbol
+\end{verbatim}
 
 \subsection{Функције}
 Лисп није нужно функционалан језик и његове функције углавном могу да стварају ,,нуспроизводе'' над остатком програма. Међутим многи дијалекти фаворизују функционалан стил. Функције се врло често дефинишу путем ,,ламбда'' израза, који су у већини дијалеката форме:
@@ -194,9 +212,60 @@ Read функција (кориснику Ћирилиспа доступна к
 		\end{verbatim}
 \end{enumerate}
 
-\newpage
+\subsection{Стандардне процедуре језика}
-\section{Стандардне процедуре језика}
+Већ су поменуте \texttt{опиши} и \texttt{ламбда} специјалне форме, којима се граде и везују имена за процедуре које корисник описује, међутим језик би био бескористан да не поседује сопствене, предефинисане функције за различите сврхе.
-Већ су поменуте опиши и ламбда специјалне форме, којима се граде и везују имена за процедуре које корисник описује, међутим језик би био бескористан да не поседује сопствене, предефинисане функције за различите сврхе:
+
+\subsubsection{Типови}
+Неке од најбитнијих врста јесу типски предикати, другим речима функције које враћају булеан \texttt{\#и} или \texttt{\#л} у зависности од тога да ли је једини аргумент дат тип или не, језик пружа следеће предикате типова: \texttt{листа?}, \texttt{број?}, \texttt{конс?}, \texttt{нил?}, \texttt{ниска?}, \texttt{реалан?}, \texttt{разломак?}, \texttt{процедура?}, \texttt{симбол?}, \texttt{цео-број?}.
+\begin{verbatim}
+Ћ> (листа? 5)
+#л
+Ћ> (цео-број? 5)
+#и
+\end{verbatim}
+
+\subsubsection{Аритметика}
+Постоји неколико функција које омогућавају извршавање рачуна над бројевима, све основне аритметичке операције су понуђене: \texttt{+}, \texttt{-}, \texttt{*}, \texttt{/}.
+\begin{verbatim}
+Ћ> (+ (* 3 5 4) 9)
+69
+Ћ> (/ (+ 6 7) (- 150 100))
+13/50
+Ћ> (+ (* 20 20) 20 0,666)
+420,666
+\end{verbatim}
+
+Такође постоје и функције за преобраћивање рационалног (тачног) броја, у реални (нетачни), и обратно.
+\begin{verbatim}
+Ћ> (тачно->нетачно 555/333)
+1,666667
+Ћ> (нетачно->тачно 12,250)
+49/4
+\end{verbatim}
+
+На рационалним бројевима се такође могу применити функције \texttt{бројилац} и \texttt{именилац}.
+\begin{verbatim}
+Ћ> (бројилац 88/14) ; разломци се скраћују, улаз је 44/7
+44
+Ћ> (именилац 1312) ; сваки цео број је само разломак са имениоцем 1
+1
+\end{verbatim}
+
+Коначно, постоје функције за добијање маскимума и минимума из листе бројева.
+\begin{verbatim}
+Ћ> (макс 3 5 2 512 3)
+512
+Ћ> (мин 85 99 105 110 110)
+85
+\end{verbatim}
+
+\subsubsection{Прерада листа}
+Као и сваки дијалекат Лиспа, Ћирилисп поседује процедуре у сврси прераде листа и конс ћелија. \texttt{сар} (садржај адресног дела броја регистра) и \texttt{сдр} (садржај декрементног дела броја регистра) су важне процедуре за анализирање ових структура.
+\begin{verbatim}
+Ћ> (сар '(ČĆ))
+"упркос"
+\end{verbatim}
+% proba.txt
 
 \begin{comment}
 Следе типови карактера које \texttt{read} функција распознаје:

internals.c

@@ -24,6 +24,20 @@ int allNums(object list)
 	return 1;
 }
 
+int allStrings(object list)
+{
+	object *currentCell = &list;
+	while (TYPE(*currentCell) != nilObject)
+	{
+		if (TYPE(CAR(*currentCell)) != stringObject)
+		{
+			return 0;
+		}
+		currentCell = &CDR(*currentCell);
+	}
+	return 1;
+}
+
 int allSyms(object list)
 /* проверава да ли је дати објекат симбол, или листа (правилна или крња), чији
  * је сваки члан симбол */
@@ -875,6 +889,31 @@ object makeStrInt(object parameters)
 	return result;
 }
 
+object charInt(object parameters)
+{
+	object result;
+	if (listLength(parameters) != 2)
+	{
+		SIGERR(argumentNumberError);
+	}
+	if (TYPE(CAR(parameters)) != stringObject ||
+		TYPE(CAR(CDR(parameters))) != numberObject ||
+		!integer(CAR(CDR(parameters))))
+	{
+		SIGERR(typeError);
+	}
+
+	TYPE(result) = charObject;
+	char *mbs = STR(CAR(parameters));
+	int index = NUM_NUMER(CAR(CDR(parameters))), current = 0;
+	for (current = 0; current < index && *mbs != '\0';
+		mbs += mblen(mbs, MB_CUR_MAX), ++current)
+		;
+	mbtowc(&CHR(result), mbs, MB_CUR_MAX);
+
+	return result;
+}
+
 object strLengthInt(object parameters)
 {
 	object result;
@@ -905,3 +944,32 @@ object strLengthInt(object parameters)
 
 	return result;
 }
+
+object catInt(object parameters)
+{
+	if (!allStrings(parameters))
+	{
+		SIGERR(typeError);
+	}
+
+	object result;
+	TYPE(result) = stringObject;
+	int stringLength = 0;
+	object *current = &parameters;
+	while (TYPE(*current) != nilObject)
+	{
+		stringLength += strlen(STR(CAR(*current)));
+		current = &CDR(*current);
+	}
+	STR(result) = malloc((stringLength + 1) * sizeof(char));
+	STR(result)[0] = '\0';
+
+	current = &parameters;
+	while (TYPE(*current) != nilObject)
+	{
+		strcat(STR(result), STR(CAR(*current)));
+		current = &CDR(*current);
+	}
+
+	return result;
+}

internals.h

@@ -40,4 +40,6 @@ object readInt(object parameters);
 object beginInt(object parameters);
 object throwInt(object parameters);
 object makeStrInt(object parameters);
+object charInt(object parameters);
 object strLengthInt(object parameters);
+object catInt(object parameters);

print.c

@@ -90,6 +90,8 @@ void printValue(object input)
 		case L'\t':
 			printf("табулар");
 			break;
+		case L'\0':
+			printf("нул");
 		default:
 			printf("%lc", CHR(input));
 		}

read.c

@@ -300,6 +300,10 @@ object dispatchedChar(wint_t c, FILE *stream)
 			{
 				CHR(result) = L'\t';
 			}
+			else if (!wcscmp(buffer, L"нул"))
+			{
+				CHR(result) = L'\0';
+			}
 			else
 			{
 				SIGERR(invalidHashSequenceError);