Наставак писања рада

doc/lit.bib

@@ -6,7 +6,7 @@
 }
 
 @article{mccarthy96,
-	author = {Mccarthy, John},
+	author = {McCarthy, John},
 	year = {1996},
 	month = {08},
 	pages = {},
@@ -60,7 +60,7 @@
 	publisher = "MIT Press",
 }
 
-@article{McCarthy:1960:RFS:367177.367199,
+@article{recursive,
 	author = {McCarthy, John},
 	title = {Recursive Functions of Symbolic Expressions and Their Computation by Machine, Part I},
 	journal = {Commun. ACM},

doc/rad.tex

@@ -1,11 +1,13 @@
 \documentclass[a4paper]{article} 
 
+% biber
 \usepackage[T2A]{fontenc}
 \usepackage[utf8]{inputenc}
-\usepackage[serbian]{babel}
+\usepackage[serbianc]{babel}
 \usepackage{multicol}
 \usepackage{textcase}
 \usepackage{tocloft}
+\usepackage{graphicx}
 \usepackage[backend=biber]{biblatex}
 \addbibresource{lit.bib}
 
@@ -65,11 +67,19 @@
 \newpage
 
 \section{Кратак опис Лисп програмског језика}
-Лисп је један од најстаријих програмских језика који је и данас у општој примени, једино надмашен од стране Фортрана. Познат је по својој једноставној и једноличној синтакси, аутоматским системима за управљање меморијом, и моћним макроима који могу проширити његову већ изражајну синтаксу. Управо због своје екстензибилности, и изражајне моћи основа његовог дизајна, Лисп је један од ретких програмских језика који поседује сопствене дијалекте. Постоје стотине Лисп дијалеката, сваки са другачијом сврхом и философијом дизајна. Од више функционалних и декларативних, као Ским или Кложур, до практичнијих и опште-наменских, као Комон Лисп и, па и обласно-специфичних као Емакс-Лисп.
+Лисп је један од најстаријих програмских језика који је и данас у општој примени. Познат је по својој једноставној и једноличној синтакси, аутоматским системима за управљање меморијом, и моћним макроима који могу проширити његову већ изражајну синтаксу. Управо због своје екстензибилности, и изражајне моћи основа његовог дизајна, Лисп је један од ретких програмских језика који поседује сопствене дијалекте. Постоје стотине Лисп дијалеката, сваки са другачијом сврхом и философијом дизајна. Од више функционалних и декларативних, као Ским или Кложур, до практичнијих и опште-наменских, као Комон Лисп и, па и обласно-специфичних као Емакс-Лисп.
-\subsection{Историја}
+\subsection{Листе и функције}
-Лисп је првобитно осмишљен од стране Џона Мекартија, при крају педесетих, за сврхе изтраживања у пољу вештачке интелигенције \textcite{mccarthy81}, 
+Лисп је акроним за List Processing (пређивање листа) што указује на најосновнију, и најбитнију сложену структуру података која је доступна у овом језику, наиме листа. Листа се гради помоћу конс ћелија, структура које поседују два показивача (или два сама објекта у зависности од имплементације) који могу показати на било какав податак. Ови показивачи се респективно зову CAR и CDR (Contents of the address part of the register number и Contents of the decrement part of the register number). Листа се уз њих дефинише као скуп конс ћелија где CAR сваке показује на одређени податак, члан листе, а CDR показује на следећу конс ћелију која чини исто као и претходна, све до задње, која показује на посебни тип објекта најчешће зван нил објекат.\parencite{recursive}
-\subsection{Листе}
+\begin{figure}[h!]
-Лисп је акроним за List Processing (пређивање листа) што указује на најосновнију, и најбитнију сложену структуру података која је доступна у овом језику, наиме листа. Листа се гради помоћу конс ћелија, структура које поседују два показивача који могу показати на било какав податак. Ови показивачи се респективно зову CAR и CDR (Contents of the address part of the register number и Contents of the decrement part of the register number). Листа се уз њих дефинише као скуп конс ћелија где CAR сваке показује на одређени податак, члан листе, а CDR показује на следећу конс ћелију која чини исто као и претходна, све до задње, која показује на посебни тип објекта најчешће зван нил објекат.
+	\includegraphics[width=\linewidth]{list.png}
-%ovde ubaciti fotku
+	\caption{Приказ листе}
+	\label{list1}
+\end{figure}
+
+Слика \label{list1} приказује листу која би се текстуално могла представити као симболички израз \texttt{(1 . (2 . (3 . ())))} или у скраћеној нотацији симболичких израза, \texttt{(1 2 3)}.
+
+Лиспова синтакса је хомоиконична, другим речима он није само способан да прерађује листе, већ је и сам његов код сачињен од листа. Ово чини саму синтаксу језика довољно једноставном да се опише једним примером позива функцијем, који у Лиспу увек бивају следећег облика: \texttt{(функција арг1 арг2 арг3 ...)}, овако изгледа готово свака операција или функција извршена у самом језику, то наравно значи да су неки, нама познати изрази као \texttt{1 / (3 + 4 * 5)}, претворени у, на први изглед, необичне \texttt{(/ 1 (+ 3 (* 4 5)))}. Међутим, управо та чудна униформност читаве синтаксе која није присутна у већини других програмских језика је управо оно што Лиспу омогућава толику изражајну моћ.
+\newpage
+\renewcommand\refname{Литература}
 \printbibliography
 \end{document}

инит.ћ

@@ -89,5 +89,37 @@
 			(опиши ламбда-израз (надовежи (листа 'ламбда имена) тело))
 			(конс ламбда-израз вредности))))
 
+(опиши (макс . аргументи)
+	(опиши (листа-бројева? листа)
+		(примени и (мапирај број? листа)))
+	(услов
+		((= 0 (дужина аргументи))
+			(баци "Функција \"макс\" захтева барем један\
+ аргумент"))
+		((није (број? (сар аргументи))) (баци "Аргументи дати функцији\
+ \"макс\" нису бројеви"))
+		((и (= 1 (дужина аргументи)) (број? (сар аргументи)))
+			(сар аргументи))
+		(#и
+			(опиши остатак (примени макс (сдр аргументи)))
+			(ако (> остатак (сар аргументи))
+				остатак (сар аргументи)))))
+
+(опиши (мин . аргументи)
+	(опиши (листа-бројева? листа)
+		(примени и (мапирај број? листа)))
+	(услов
+		((= 0 (дужина аргументи))
+			(баци "Функција \"макс\" захтева барем један\
+ аргумент"))
+		((није (број? (сар аргументи))) (баци "Аргументи дати функцији\
+ \"макс\" нису бројеви"))
+		((и (= 1 (дужина аргументи)) (број? (сар аргументи)))
+			(сар аргументи))
+		(#и
+			(опиши остатак (примени мин (сдр аргументи)))
+			(ако (< остатак (сар аргументи))
+				остатак (сар аргументи)))))
+
 (опиши (цео-број? џ)
 	(= (именилац (нетачно->тачно џ)) 1))